U srijedu, 15. listopada 2025. godine, otišli smo na terensku nastavu u Nacionalni park Paklenica sa svojim razrednicima, nastavnicom Anom Trojanović 5. c i nastavnikom Miroslavom Čačićem 5. b uz pratnju nastavnika Ive Viskovića.
Krenuli smo s Višnjika u 8 sati ujutro. Vozio nas je dragi i brižan vozač. Na Paklenicu smo došli u 9 sati. Kupili smo karte i počeli se penjati. Uspon nije bio previše težak ako se imalo: planinarske štapove , udobne i čvrste cipele i na kraju najvažnije; malo truda i dobre volje. Oko 11 sati smo došli u Lugarnicu , gdje smo se odmorili i osvježili. Do Planinarskog doma nam je trebalo još pola sata, ali nam je proletjelo u 5 minuta. Kod Planinarskog doma smo se družili i igrali se s veselim psom. Dok smo jeli ukusne sendviče, u posjet su nam došli nekoliko magaraca i konj. Odmah smo ostavili sendviče i sa zanimanjem pozdravili pristiglu družinu. Razveselio nas je i zvuk potočića koji teče pored Planinarskog doma. Pri povratku, na skliskim kamenjima, puno nas je palo. Tko je želio mogao je u suvenirnici kupiti pokoju sitnicu. Po nas je došao naš vozač koji nas je s veseljem dovezao natrag na Višnjik.
Tamo su nas dočekali roditelji, koji su jedva čekali da im ispričamo naše pustolovine na Paklenici. Nadam se da će se i drugi okušati u planinarenju. Na toj će planini doživjeti nezaboravno iskustvo. Kako je nama bilo, pogledajte u videu.
Lota Kamber 5. c
Loading ...
