Zadarska Sfinga
1901.
Napokon. Nisam mislio da ću je dočekati, ali evo je. Perivoju treba još malo vremena da izraste. No, vila je tu.
Zamisli samo kako će se djeca igrati ovdje. A kad vrt izraste dovoljno da nam pruži hlad, i moja će Atilia tamo sjediti.
– Ivane! Dođi u kuću!
– Evo me, draga!
Bolje da ugasim cigaru.
2018.
– … vila Atilia, koju je dao izgraditi slikar Giovanni Smirich, iliti Ivan Smirić, kao…
Da sam se htio dosađivati, ostao bih doma. Vila izgleda fora, ali vodič zvuči kao da mu je ovo stoti put da govori istu stvar.
Što još ima ovdje osim vile?
1915.
Ahh, miris mora. Nikada mi neće dosaditi. Čak i mojoj Atiliji godi. Nadam se samo da će joj se zdravlje uskoro popraviti.
Baš sam se dobro dosjetio ove kamene klupice. Odmah uz more, a možemo gledati i djecu dok se igraju.
2018.
Kamena klupa, ha? Neudobna. Bio bi dobar pogled na more da nema ceste.
Što još ima ovdje?
1918.
…
– Gospodine, gotova je. Sfinga. Upravo skidamo kalup.
…
– Gospodine?
– Dolazim.
Sunce je jako. Bole me oči. Nisam izlazio neko vrijeme. A djeca još ne pričaju sa mnom. Ne priča im se. Ni meni.
Eno je. Razbili su kalup. Izlazi iz njega kao leptir iz kukuljice. Oda mojoj Atiliji.
Simbolizirat će ljubav. Moju, i svačiju.
2018.
Pa, izgleda otprilike kako sam očekivao.
Zadarska sfinga.
Viša je od mene. Sigurno se mogu popeti. Ali, to bi bilo djetinjasto.
– Hej, Ana, daj dođi!
– Što?
– Vidi ovo! Guram joj prst u nos!
– Daj ne budi dijete. Nego, znaš što kažu o njoj?
– Hm? Ne.
– Prema legendi, ispunjava ljubavne želje izrečene pred njom.
– Aha, a ja sam Paško Patak.
– Daj ne budi takav. Barem pokušaj.
– Ha, dobro.
Hmm. Uh. Pa…
– Jesi?
– Jesam.
– I?
– Neću ti reći.
– Ma daj, molim te.
– Ne, moja želja.
– Nek’ ti bude.
Opet nisam imao hrabrosti priznati joj. Možda neki drugi put. A možda mi i sfinga pomogne…
Bartol Periš, 8.D
Loading ...
